beats by dre cheap

KOFFE AND ZUKER grk!!! Milena Čanković

Kanda je nekada bilo auta ka danas. Ne bi tade još ni taksija man su tek vozovi počeli Likom tutnjiti. Ednoga se dana nekav čoek vraća iz Merike đe je godinama ka vijoglav baćoka i tako i do nekvije novaca doša. Kako je sijo u Zagrebu, tko je počo naginjati iz boce nekve plosnate rakiju. I zaspa naravno u neko doba i gospić prespava. Kad se trga, i vidijo šta je napravio, kad mu rekoše đe su sade, sabere se i izađe u Kruškovcu sa voza. U Kruškovcu u trenu puče glas, malo selo u par kuća stane, da čoek traži kočiju da ga u njegovu Podlapaču kočija. Bome viđeše da ima i nekvije „iljadu“ kuvera različitije boja oko njega. I nađe se kočija spremna za vožnju. Bome za novce je svako bio spreman dan izgubiti. Potrpaše njega i sav mu prtljag. Sjede on mučenik, a širok sam od sebe, pa još obuka nekav mantil od krzna. Kako je god sijo, tako se mantilina ona raširi pa je izgledalo kanda ga međed zagrilio. Nastavi on potezati iz one boce. Čak je u Ploči u prvoj kući i pritoči. Sad kako mu ne bi muka zu one vijuge od Pločanskog klanca da mi je samo to znati? Kad su došli do Ruke, skrenu kočija ka Kurjaku i Srednjoj gori. Ta je cestica vodila preko Košara do Breštana i kašnje do njegove Podlapače. Bi jesen. U Srednjoj se gori narod aman za svoju seosku Slavu sprema. Gospa mala jesen prava! Već je i zanoćalo polako. Kada je kočija pored onog groblja nakon Brda Čankovića prolazila, tamo đe mi moja Jeja sada spava, viđe on da je groblje, pa samo iz njemu znanog razloga nako pjan ustade, razmava se onim rukama i onom manitlinom, dobro vrcijo nije koliko je već klimav na nogama bijo, pa riknu ka jelen iz gore - OOOOOO MRTVIIIIII!!! OOOOHOHOOOO MRTVIIIII!!! BILI VI MALO KOFFE AND ZUKEER? BILI VI MALO CIGARILO OD JOSEEEE? Iz Visuća čoek tražio konje i lega popodne kasno kraj spomenika topla spavati. I siroma umoran od slugovanja i oda duga, odužio sanak. Probudi njega Joso svojom drekom pa se nako bunovan i ne sejti đe je, man i on sretnik viknu iz sveg glasa -DAAAJ JOSO SUNCE TI KALAISANO!!! U prvi maa probljedi Joso. Pa pade ka vreća kumpjera. Od međeda silna nasta mačka strašivija od miša. Presta je više iz boce dudliti. Nije da kočijašu stati ni kada je treba nuždu vrštiti. Stiga je kući bome punije gaća. Od toga dana, opkalava mi je Goru i bježa od nje ka đavo od krsta. I nije nikome ovu priču divanijo. Ta đe bi od sramote? Ali est kočijaš priča u Kruškovcu svome a slugać Bogdan u Visuću kada se vratio. I nekud su ovu priču babe i đedovi prenjeli unučadima. Tako i meni moja baka. I svojataše ovu priču. Svako selu svome. Bome joj ne dam da luta ka Joso Merikom man ja nju sade pribilježi đe joj je mjesto. A Gore se ne bojte. Tamo je ljepo. Najljepše selo je to na svijetu bjelome. Sa ljubavlju ka vaje selu svome, narodu svome i divanu našeme, Milena Čanković 24.01.2016

LIČKA PRELA I DIVANI
http://vu2007.blogger.ba
29/01/2016 10:02